О Срему

Срем (лат. Syrmia или Sirmiumхрв. Srijemмађ. Szerém или Szerémségнем. Syrmienслов. Sriemрусински Сримтур. Sirem) је географски регион у Панонској низији између Дунава, на северу и истоку; реке Саве до ушћа у Дунав, на југу и реке Босут на западу.

Административна подела

Регион је административно подељен између Србије и Хрватске. Хрватски део Срема обухвата већи део жупаније Вуковарско-сремске, док је српски део Срема углавном у Аутономној Покрајини Војводини (сем источног дела, који је део Београдског округа (централна Србија)). На територији Војводине, Срем је највећим делом у Сремском округу, док је северни део део Јужнобачког округа.

Међународне границе српског и хрватског дела Срема нацртао је 1945. године Милован Ђилас, по демографским критеријумима. Границе су сличне унутрашњним границама Краљевине Југославије (19291939).

Шта се некада подразумевало под Сремом

Срем је назван по римском граду Сирмијуму (данашњој Сремској Митровици) па је првобитно под овим називом подразумевана само област са обе стране реке која је гравитирала овом граду. Због тога је и краљ Драгутин, и ако је владао само облашћу јужно од Саве био „Сремски краљ“. Област северно од Саве око Сремске Митровице је Срем у најужем смислу речи а тај назив се код тамошњег живља задржао до недавно па се увек разликовао од „планине“ тј. Фрушке горе.

У срењовековној Угарској држави Сремску жупанију чинио је само источни део данашњег Срема са западном границом која се протезала између Лаћарка и Сусека.

Почетком 18. века поново су оформљене угарске жупаније али за разлику од званичне територијалне поделе Срби Сремом нису сматрали Жупању и винковачки котар у којима су већину становиништва чинили католици (област је у простом говору звана „Шокадија“), али су зато у Срем убрајали Осечко поље на којем је лежало тзв. Даљско добро које је било део Вировитичке жупаније.

Фрушка гора

Фрушка гора код Врдника
Фрушка Гора

Фрушка гора је највећа планина у Срему, чији је највиши врх Црвени Чот (539 m).

Срем грб
Окрузи и географски региони Војводине

Историја

Срем је добио име по античком граду Сирмијуму (данашња Сремска Митровица). Током историје, Сремом су владали РимљаниХуниАвариГепидиВизантинциБугариМађариТурци и Аустријанци. Од 1918. године, Срем је део Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.

Сирмијум је првобитно био илирски град, а освојили су га Римљани у првом веку пре нове ере. Противећи се римској власти, илирска племена су подигла велики устанак 6. године нове ере. Вође овог устанка били су Батон и Пинес.

Сирмијум је био веома важан град у Римском царству. Био је то главни град римске покрајине Паноније и један од четири главна града Римског царства. У Сирмијуму или његовој околини рођено је шест римских цареваДеције Трајан (249251), Аурелијан (270275), Проб (276282), Максимијан (285310), Констанције II (337361) и Грацијан (367383). Ови цареви су по пореклу били романизовани Илири.

Политичка ситуација у раном 14. веку

Сремска краљевина Стефана Драгутина са северним границама на Дунаву и Сави (према мишљењу већине историчара).

СРЕМСКА КРАЉЕВИНА СТЕФАНА ДРАГУТИНА

Сремска краљевина Стефана Драгутина са данашњим Сремом у свом саставу (према историчару Станоју Станојевићу).

У 6. веку је на територији Срема постојала византијска покрајина Панонија, чији је главни град био Сирмијум. У 11. веку, на територији Срема је владао Сермон, вазал цара Самуила. Сермон је ковао своје златнике на подручју данашње Сремске Митровице. Пошто је Самуилово царство поражено од Византије, Сермон бива ухваћен и убијен, јер се није хтео покорити новој власти. Византинци су на територији Срема формирали покрајину, названу тема Сирмијум.

Између 1282. и 1316. године, српски краљ Стефан Драгутин је владао Сремском краљевином, која је обухватала МачвуУсору и Соли. Драгутинова резиденција се налазила у граду Дебрцу у Мачви (између Београда и Шапца). У то време, именом Срем су називане две територије: Горњи Срем (данашњи Срем) и Доњи Срем (данашња Мачва). Драгутинова Сремска краљевина је у ствари обухватала Доњи Срем. Неки историјски извори говоре да је Стефан Драгутин такође владао и Горњим Сремом и Славонијом, али други извори помињу другог локалног владара, који је владао Горњим Сремом. Име овог владара је било Угрин Чак, а резиденција му се налазила у граду Илоку. Стефан Драгутин је умро 1316. године, а после његове смрти, Сремском краљевином је владао његов син, краљ Владислав II (13161325), док је Угрин Чак умро 1311. године.

После турског освајања Српске деспотовине (1459. године), српски деспоти су наставили да владају на територији Срема као вазали мађарских краљева. Резиденција српских деспота налазила се у граду Купинику (данашње Купиново), а занимљиво би било и поменути имена ових деспота: Вук Гргуревић (14711485), Ђорђе Бранковић (14861496), Јован Бранковић (14961502), Иваниш Берислав (15041514) и Стеван Берислав (15201535). Последњи деспоти Србије, Радич Божић (15271528) и Павле Бакић (1537), нису владали на територији Срема, него су имали поседе на територији данашње Румуније и Мађарске.

Сремско војводство

Сремско војводство Радослава Челника (1527-1530 г.)

Од 1527. до 1530. године Сремом је као турски вазал управљао српски војвода Радослав Челник. Пошто је раскинуо савез са Турцима и прешао Хабсбурзима, Челник је 1530. године напустио Срем и отишао на хабсбуршку територију, што је био крај његовог Сремског војводства. Током турске владавине, на територији Срема је постојао Сремски санџак, а после успостављања аустријске власти, Срем је укључен у састав Војне границе, а касније је формирана Сремска жупанија (1745. године).

Срем

Угарска жупанија Срем

Између 1849. и 1860. године, Срем је био део аустријске покрајине назване Војводство Србија и Тамишки Банат, са седиштем у Темишвару. Ова покрајина је укинута 1860. године и поново је успостављена Сремска жупанија.

Срем се 1918. године прикључује Краљевини Србији, и од тада је део Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Између 1918. и 1922. године, Срем је имао статус округа односно жупаније, затим између 1922. и 1929. статус области, да би 1929. године постао део Дунавске бановине, са седиштем у Новом Саду. У периоду од 17. марта1938. године до 11. априла 1941. године у Сремској Митровици је излазио информативни недељни лист Срем.

Срем су окупирали хрватски и немачки фашисти 1941. године, и прикључили га такозваној Независној Држави Хрватској. Током Другог светског рата Срем је био једно од главних жаришта Народноослободилачке борбе у Војводини. После ослобођења, Срем постаје део Аутономне Покрајине Војводине 1945. године.

Године 1991. западни део Срема улази у састав међународно непризнатe Републике Српске Крајине1998. године та територија је на миран начин интегрисана у Хрватску.

Етничка структура

Србин војник у Срему 1742. године

Према попису становништва из 2002. године, српски део Срема има 790.697 становника (укључујући територије које припадају Београду). Већину чине Срби (84%). Веће националне мањине су ХрватиСловаци, Русини и Мађари.

Према попису из 2001. године, у хрватском делу Срема већину чине Хрвати (78,27%). Затим следе Срби (15,45%) те мањи број Мађара, Русина, Словака и др.

1 thought on “О Срему”

Leave a Comment