О нама:

„Деције Трајан“
https://www.facebook.com/Cn.MessiusQuintusTrajanusDecius

07. октобар 2018. у месту Martinci

Срем,
СРЕМСКА МИТРОВИЦА

CLASSTER
Caesar Gaius Messius Quintus Trajanus Decius Augustus

„Трајан Деције“
(СРЕМСКИ АГРО КЛАСТЕР)

Повезивање образовања, науке и производње је неопходан услов привредног развоја. Подстицање иновативних процеса, освајање нових технологија, отварање нових радних места, изласка на нова тржишта нема без подршке институција. А модел који заговара модерна економија ради ефикасног повећања конкурентности предузећа и који је широко прихваћен у развијеним земљама, јесте свакако модел удруживања у КЛАСТЕРЕ.

Кластер представља удружење малих и средњих произвођача и предузећа, који обезбеђује бригу о њима. Чланови могу да задрже своје предности, али удруженим снагама заједно имаће више ресурса, учиће једни од других и савладаће професионалне бизнис вештине.

Пример (извоз):
Познато је да је развијање извоза веома тешко за мала и средња предузећа. Удруживањем у кластер, имали би више да понуде и тако би били интересантнији за велике компаније.

Зоран Вучић:
(Управа за слободне зоне)
,,Кластери се оснивају по неком територијалном принципу. Такође један од битних разлога за њихово оснивање је да се пре свега запосли незапослена радна снага по тим регионима. Он поспешује слободне зоне Србије.”

Оld crafts

Кластер је скуп географски блиских предузећа, специјализованих добављача, давалаца услуга сродних индустрија и са њима потребних установа које су потребне да би кластер био формиран. То су универзитети, развојне агенције, локална самоуправа и удружења која се надмећу али и сарађују. Кластер је облик удруживања који помаже да се тржишта чланова кластера прошире, да се повећа продуктивност, стимулише учење и побољша дугорочна позиција на тржишту. Кластер повезују заједнички интереси и потребе на подручју набавке, продаје специјализованих услуга (производа), радне снаге и других ресурса.

Стари занати

Проф. др. Александар Грачанац:
(Привредна комора Србије)
,,Улога кластера је да се подигне ниво економске активности, да се упосли што већи број запослених и да се мала и средња привредна друштва препознају у кластерима.”

Зашто у кластерима?

Због тога да би кроз кластере могли да конкуришу како великим компанијама (средњим и великим), како домаћим тако и страним. А са друге стране да могу да буду конкурентни на домаћем и страном тржишту, управо кроз овакав вид организовања.
Кластери покрећу иновације, продуктивност и конкурентност кроз заједничку сарадњу и синергију привредних субјеката, истраживачких институција и државне управе.


Аца Николић:
(Привредна комора Србије)
,,Кластер је једно удружење, било да је по вертикалном или хоризонталном принципу, где члaнови групишу своје интелектуалне способности, финансијске снаге и иновативне способности”

Иштван Пастор
(Секретар за привреду Војводине)
,,Кластер је значајан због тога што представља организацију оних који су спремни и способни за живот. Кластерска организација јесте организација здравих, кластерска организација јесте организација оних који имају амбиција у односу на данашњицу или сутрашњицу.

Биљана Павловић:
(ЈП завод за урбанизам Ниш)
,,Јавни сектор је један од три кључна стуба развоја система кластера, односно екосистема кластера. Тако да само у синергији јавног сектора са привредним субјектима и образовним сектором можемо постићи развој малих и средњих предузећа, пораст нивоа конкурентности истих, пораст нивоа запослености као и нивоа инвестиција. Односно остваривање система одрживог економског привредног развоја, нарочито локалног привредног развоја.”


Кластер своје чланице упућује у:

-ПРОСТОРНИ ПЛАН ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
-РЕГИОНАЛНИ ПРОСТОРНИ ПЛАН
-ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ
-УРБАНИСТИЧКЕ ПРОЈЕКТЕ

Такође их учи и показује начине:

-КАКО ЛАКШЕ ДОЋИ ДО НЕКИХ СРЕДСТАВА (ЕУ)
-КАКО ЛАКШЕ НАСТУПИТИ НА ТРЖИШТУ
-КАКО ПРЕВАЗИЋИ (АДМИНИСТРАТИВНЕ) ПРЕПРЕКЕ У ПОСЛОВАЊУ …

–>трећи принцип малих и микро предузећа

Концентрација и рад кластера „Трајан Деције“ би били усмерени на:

-АГРОИНДУСТРИЈУ
-ОБНОВЉИВЕ ИЗВОРЕ ЕНЕРГИЈЕ
-САОБРАЋАЈ
-КУЛТУРУ
-ЖИВОТНУ СРЕДИНУ
-ОБРАЗОВАЊЕ
-БЕЗБЕДНОСТ
-САРАДЊА СА ДРУГИМ РЕГИОНАЛНИМ КЛАСТЕРИМА
-УКЉУЧИВАЊЕ У РАЗНЕ ПРОЈЕКТЕ (ДУНАВСКИ РЕГИОН)
-ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЛАСТЕРА НА ПРОМОТИВНИМ МЕСТИМА И САЈМОВИМА
-ПРЕДСТАВЉАЊЕ МАЊИХ ФИРМИ КОЈЕ НЕМАЈУ МОГУЋНОСТ ДА СЕ ПОЈАВЕ НА РАЗНИМ СКУПОВИМА
-ПОБОЉШАЊЕ ПРОДУКТИВНОСТИ И КОНКУРЕНТНОСТИ ПРЕДУЗЕЋА И ПРЕДУЗЕТНИКА
-САРАДЊА СА НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА КОЈЕ ДИРЕКТНО УТИЧУ У РЕАЛИЗАЦИЈИ САМИХ ПРОЈЕКАТА

Процес јавних набавки код нас је такав да га сама фирма тешко може задовољити. Уколико се фирме удруже у кластер што и јесте сврха кластера, сви услови могу бити задовољени. Тако кластер може бити спреман и може учествовати на свим тендерима и за све врсте пројеката.

Кластер „Деције“ је формиран како би представљао чланове из пољопривреде и агро делатности и осталих сродних делатности везаних за живот на селу. Основна намена кластера је повезивање и упознавање чланова са тенденцијама у пољопривреди и делатности у опште. Упознавање са савременим тенденцијама пољопривреде, такође доста тога би се улагало у праћење и иновације у пољопривреди и агро свету. У чему би чланице кластера активно учествовале. Велика помоћ и подршка би дошла укључивањем пољопривредног факултета. Велика пажња би такође била усмерена и на обуку кадрова за рад са софтверима. Чланице кластера би организовано одлазиле на сајмове, где се приказују могућности које кластери могу да пруже у том тренутку. Наступ кластера на сајмовима није само продајног и класично промотивног карактера. Наступом на сајму кластер би требао да обавести све потенцијалне сараднике, инвеститоре и фирме које у будућности желе да унапреде своје пословање, да заједничким снагама утичемо и развијамо грану пољопривреде.

Кластери имају све важнију улогу у приступу иновацијама у пословању малих и средњих предузећа, могу бити кључни и стратешки чиниоци у циљу заједничког развоја привреде и позиционирања на страним тржиштима.


Практично, преко кластера постоји једна платформа која омогућава да српска предузећа имају приступ неким другим фондовима. Нама су као држави тренутно доступни само предприступни фондови који омогућавају земљи кандидату да се припреми за улазак у ЕУ. Али преко платформи као што су кластери, омогућава се да се уђе и у неке друге фондове и да се они користе. Али оно што је много важније то је успостављање пословних контаката и заједнички развој.

Бесповратна средства ће се додељивати у складу са захтевима међународних стандарда квалитета, а право на доделу средстава имају физичка лица, носиоци комерцијалних породичних пољопривредних газдинстава, правна лица, предузетници, мала и средња предузећа, земљорадничке задруге (са најмање 10 чланова) које имају регистровано пољопривредно газдинство и налазе се у активном статусу.

Агро кластер Деције тежи:
– Умрежавање предузећа и компанија у Србији, и научно-истраживачких институција;
– Промовисање својих чланица у иностранству
– Промоција Срема и Србије као доброг места за инвестирање и долазак страних компанија које се налазе у агро сектору,
– Учествовање на разним бизнис митинзима где би се представљале своје чланице
– Учествовање на сајмовима
– Организовање тренинга и обука за своје чланице
истраживању онога што стварно имамо од аграра у Срему
– Истраживање и представљање шта то научно-истраживачке и развојне институције у Србији могу да понуде пољопривредној индустрији
– Умрежавање са банкама и писање прихватљивих бизнис планова за банке
– Трансвер знања и технологија из других развијених земаља ка Србији
– Истраживање тржишта 
– Стварање могућности за одрживо запослење побољшавањем продуктивности и приступа тржишту за мале и средње произвођаче и др.

Кластер „Деције“ за циљ има умрежавање са кластерима из Босне, Хрватске, Македоније и Словеније и потписивање спорозума о сарадњи који подразумева заједничке наступе на трећим тржиштима али и на сајмовима. 

Агро кластер „Деције Трајан“ окупљао би чланице сремског аграра, које се баве пољопривредом и развојем аграра. Своју производњу би базирали на прављење финалног производа. Кроз кластер се може много боље и лакше остварити заједнички интерес посебно ако се ради о малим фирмама које заиста тешко могу на разини владе или министарства нешто остварити појединачно, али удружени у кластер су сигурно много јачи у наступу.

Кластери много доприносе повећању продуктивности односно ефикасности предузећа која су чланице кластера. Кластери значајно подижу иновативну активност својих чланица што се повратно одражава на њихову ефикасност и коначно доприносе оснивању нових предузећа.

Чланице кластера могу добити јефтиније и квалитетније импуте за своју производњу. Трошкови прикупљања информација су далеко мањи захваљујући блискости и учесталој сарадњи између чланица, што има бројне позитивне ефекте: смањује трансакционе трошкове, трошкови транспорта су мањи. Чланице у кластеру остварују различите бенефите кроз сарадњу јавних институција и образовних институција.


Чланови Сремског агро кластера би требали бити:
– примарни произвођачи
– прерађивачи
– трговци
– дистрибутери производа
– удружења
– научне институције
– локална пољопривредна газдинства
– задруге
– микро и мала предузећа
– предузетничке радње и 
пословна удружења у Срему која раде у областима пољопривреде, откупа, складиштења, прераде, дистрибуције и извоза пољопривредних производа, као и еко и етно туризма.

Један од циљева је да се представници малих породичних газдинстава као и фармери подстакну на размишљање о предузетништву и о вишем степену производње, о удруживању својих потреба и захтева према привреди и доносиоцима одлука.


Агро кластер Срема јесте једна нова развојна шанса за пољопривредне произвођаче.

Кластер има за циљ да подигне капацитете наших пољопривредних произвођача, да им помогне у оквиру производње, прераде и пласмана.

Кластер би требао да омогући пољопривредним произвођачима да брендирају своје производе. Да заједничким удруживањем са осталим општинама имају количину за један озбиљан наступ на тржишту.

Како је свима добро познато да је рурални простор све траженији за одмор и место за одлазак од свакодневног ужурбаног начина живота и градске буке,села нису више само места пољопривредне производње већ и места потрошње.

Ово пружа посебну могућност поготову младима на селу да могу остварити додатни приход а тиме и дугорочну сигурност у свом еколошки здравом простору пружањем туристичких услуга односно развојем сеоског туризма. Нагласак се ставља на младе чланове породичних газдинстава јер је сеоски туризам специфична делатност која захтева висок однос домаћина са гостом, доста ангажованог времена, познавање страних језика и друго. Сеоским туризмом на газдинству осим повећања прихода саме пољопривредне производње ,повећава се производња традиционалних производа,ствара се потреба за очувањем и уређењем старих сеоских кућа, воденица, очувањем старих заната као и опште културе и традиције нашег села.

Приручник за рурални туризам
https://vojvodinaonline.com/media/2015/12/Ruralni-vodic-2015-Latinica1.pdf

Сеоски или рурални туризам представља врсту туризма која обухвата смештај и активности на селу. Важан део сеоског туризма су обичаји, традиција, домаћа јела и производи из домаће радиности. Циљ је промовисање живота на селу, локалних произвођача и вредности. У оквиру сеоског туризма долази до развоја угоститељства, производње и трговине у руралним крајевима.

Када је реч о угоститељском аспекту руралног туризма, осим смештаја и хране у оквиру ових објеката се нуде и бројни додатни садржаји као што су: школе јахања, вожње фијакером, стрељаштво, излети, бављење спортом и друге активности. У последње време, због захтева посетилаца, опремају се и просторије које служе за састанке или обуке фирми које их закупе.

Рецепт за успех сеоског туризма:

Гост мора да осети како изгледа живот на селу.

Храна са традиционалним карактеристикама јесте храна која је историјски препозната као традиционални производ или je произведена према техничким спецификацијама на традиционалан начин или према традиционалним методама производње, или је заштићена као традиционална храна националним или другим прописом. Традиционални производи представљају део традиције и националног идентитета, односно оно по чему су један народ и држава, или њен део, препознатљиви у земљи и свету. Идентитет производа са географским пореклом, као производа чије се особине разликују у зависности од места порекла, представља јединствену комбинацију локалних природних ресурса (земљиште, микроклима, различите расе животиња и врсте/сорте биља), услова производње (објекти и материјали, употреба традиционалне опреме и алата за рад и др.), као и културолошког наслеђа (традиција, знање и вештине које се преносе са колена на колено) на одређеној територији.

Свест о посебним карактеристикама традиционалних производа, њихова заштита и промоција повезују људе и шире интересовање потрошача за разноврсност и квалитет хране која одражава националну или локалну културу и идентитет, као и природне ресурсе и карактеристике неког поднебља. „Традиционално“ означава доказану употребу одређене хране на домаћем тржишту у периоду који омогућава пренос између генерација и овај период треба да буде најмање 30 година.

ДЕКЛАРИСАЊЕ ПРОИЗВОДА

На етикети производа или паковања, односно на месту продаје производа од меса произведеног у домаћинству (нпр. зелене пијаце), на добро видљив и јасан начин, произвођач наводи информације намењене крајњем потрошачу:

•име/назив и адреса/седиште произвођача,

•назив и врста производа,

•рок употребе,

•услове чувања,

•нето тежину, ако је потребно и

•идентификациони број2 (ветеринарски контролни број објекта).

ЗАШТИТА ТРАДИЦИОНАЛНЕ ХРАНЕ

Посебни прописи утврђују могућности и поступак заштите традиционалних производа, који имају за циљ да помогну произвођачима да кроз уређени систем заштите, сертификације и контроле производа, остваре јасну комуникацију са купцима и потрошачима и представе карактеристике квалитета и начин производње, као и да заштите и промовишу називе својих производа.

У међународној пракси заштита производа може да обухвати:

Заштићено географско порекло (ознака/име порекла)

•потиче из одређеног региона, односно места или (ретко) државе;

•квалитет или карактеристике искључиво или битно условљене су природом и људским факторима те географске средине;

•производња, прерада и припрема одвијају се на том географском подручју Значи: произведено, прерађено или припремљено у одређеној географској средини коришћењем признатог знања и технологије;

Заштићено географско порекло (географска ознака)

•производ/храна уско повезана са географским подручјем; Значи: бар једна фаза производње, прераде или припреме ради се у том географском подручју;

Гарантован традиционални специјалитет

•Наглашена је традиционална особина производа – састав или начин производње.

Име порекла је географски назив земље, региона, или локалитета, којим се означава производ који одатле потиче, чији су квалитет и посебна својства искључиво или битно условљени географском средином, укључујући природне и људске факторе и чија се производња, прерада и припрема у целини одвијају на одређеном ограниченом подручју.

Географска ознака је ознака која идентификује одређени производ као производ пореклом са територије одређене земље, региона или локалитета са те територије, где се одређени квалитет, репутација или друге карактеристике производа суштински могу приписати његовом географском пореклу и чија се производња и/или, прерада и/или припрема одвијају на одређеном ограниченом подручју

-ТРАДИЦИЈА-
прерада хране
агро туризам
прерада воћа и поврћа (финални производ)
сушење меса (месне прерађевине)

-БРЕНДИРАЊЕ-
ПИЈАЦА, ВАШАР
-ПРОДАЈА-
ИЗВОЗ