УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
Адам Н. Црнобрња
АНТИЧКА НАСЕЉА, ФОРТИФИКАЦИЈЕ И КОМУНИКАЦИЈЕ У ЈУГОИСТОЧНОМ ДЕЛУ ДОЊЕ ПАНОНИЈЕ
докторска дисертација
Београд, 2015
UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF PHILOSOPHY
Adam N. Crnobrnja
ANTIQUE SETTLEMENTS, FORTIFICATIONS AND COMMUNICATIONS IN SOUTHEAST LOWER PANNONIA
Doctoral Dissertation
Belgrade, 2015
МЕНТОР:
проф. др Мирослав Б. Вујовић Универзитет у Београду, Филозофски факултет
ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ:
др Ивана Поповић, научни саветник Археолошки институт, Београд
доц. др Јелена Цвијетић Универзитет у Београду, Филозофски факултет
Датум одбране:
АНТИЧКА НАСЕЉА, ФОРТИФИКАЦИЈЕ И КОМУНИКАЦИЈЕ У ЈУГОИСТОЧНОМ ДЕЛУ ДОЊЕ ПАНОНИЈЕ
Резиме:
Проучавање насеља, комуникација и фортификација у југоисточном делу провинције Доње Паноније (касније Друге Паноније) најпре је подразумевало прикупљање и систематизовање грађе о свим познатим римским локалитетима на изучаваноме простору. Најобимнији део рада, детаљан каталог локалитета, њих укупно 605, дат је у поглављу Каталог римских локалитета у југоисточном делу Доње Паноније. То поглавље се физички налази на крају рада, а за сваки локалитет су дате детаљне информације: врста, положај, опис, датовање и литература. Сви локалитети су картирани и њихови редни бројеви одговарају бројевима на приложеним картама. Крајњи циљ рада је покушај сагледавања динамике запоседања простора у периоду римске доминације, његове намене као и међусобног односа насеља, фортификација и комуникација у простору и времену. У уводним разматрањима образложени су територијални и хронолошки оквири рада, који обухватају простор савремених области Срема, Мачве, Поцерине, Посавине и Семберије, у периоду од доласка Рима на наш простор до 380. године. Посебна пажња поклоњена је проблематици агера колонија Сирмијума и Басијане, као и граница југоисточног дела провинције Доње Паноније. У оквиру поглавља Насеља у југоситочном делу Доње Паноније детаљно је обрађен методолошки проблем класификације насеља, ради формирања критеријума који су у овоме раду коришћени. Насеља су разматрана по периодима, од I до IV века, и за свако од четири столећа посебно су обрађени следећи аспетки: положаји насеља, величине насеља, рурална насеља (уз сагледавање њихове дистрибуције у простору) и урбана насеља. Као посебна група обрађена су насеља која се налазе уз војна утврђења. На крају овога поглавља налази се и детаљна дискусија о свим аспектима везаним за насеља, са
посебним акцентом на њиховој просторној дистрибуцији и њиховим међусобним односима. Фортификације у југоисточном делу Доње Паноније су, у оквиру поглавља које се односи на њих, подељене у три подкатегорије: систем утврђења на дунавском лимесу, утврђења у залеђу лимеса и мањи фортификациони објекти у залеђу лимеса. У оквиру сваке од ових категорија појединачно су обрађени сви фортификациони објекти који им припадају. Дискусијом у том поглављу обухваћена су разматрања о хронолошкој и просторној дистрибуцији утврђења. У поглављу о путевима и комуникацијама обрађени су копнени и пловни путеви. Посебно су разматрани копнени путеви познати из античких итинерара и они познати само на основу археолошких истраживања. Разматрања пловних путева обухватила су сагледавање могућности пловидбе главним рекама, мањим водотоковима и каналима. У оквиру дискусије, поред идентификовања одређених нових питања везаних за комуникационе правце, указано је и на аспекте којима је до сада придавано мање пажње, попут датовања и економске исплативости одређених путних праваца. У завршним разматрањима исказан је обједињен став на основу закључака изнетих у дискусијама претходна три поглавља о насељима, комуникацијама и фортификацијама, њиховој хронолошкој и просторној стратификацији и међусобним односима те три врсте археолошких локалитета. Такође је указано и на методолошке недостатке у досадашњем приступу теренским истраживањима, који су резултирали незадовољавајућим квалитетом података. Обављено је и поређење анализе података добијених на основу археолошког записа на терену, са подацима познатим из извора и епиграфске грађе. На тај начин уочене су извесне правилности у обрасцима ширења руралних насеља, хронолошки је прецизније дефинисано неколико периода током којих је долазило да знатнијег повећања броја насеља, а претпостављени су и могући разлози тих процеса. Констатовано је и да се нека историјска дешавања могу довести у везу са одређеним појавама у археолошком запису. Међутим, идентификована су и извесна неподударања са историографским подацима, првенствено оним који сведоче о интензитету живљења у одређеним периодима, што се може протумачити и као последица недовољне или неадекватне истражености разматраног простора. На крају је
указано на препознате могућности за даља истраживања, уз навођење више конкретних истраживачких проблема уочених током израде овога рада, које је могуће разрешити само циљаним и добро планираним теренским истраживањима.
Кључне речи: римски период, Доња Панонија, Друга Панонија, римска насеља, римска утврђења, римски путеви, римска провинцијска археологија
Научна област: археологија
Ужа научна област: класична археологија
ANTIQUE SETTLEMENTS, FORTIFICATIONS AND COMMUNICATIONS IN SOUTHEASTERN PART OF LOWER PANNONIA
Resume
Researching of settlements, communications and fortifications in southeastern part of the province Lower Pannonia (Pannonia Inferior, in Late Antiquity Pannonia Secunda), initially consider collection and systematization of data of all known Roman sites on the explored (studied) area. The most extensive part of the work, a detailed catalog of sites, a total of 605, is described in a chapter The catalog of the Roman sites in the southeastern part of Lower Pannonia. This chapter is located at the end of this dissertation, and contains detailed information for each site: type, location, description, dating and bibliography. All the sites are mapped and their ordinal numbers correspond to the numbers on the attached maps. The main goal of this paper was to comprehend the dynamics of occupation of landscape in the period of Roman domination, its purpose and relation of settlements, fortifications and communications in space and time. The introduction gives territorial and chronological framework, covering the territory of contemporary areas of Srem, Mačva, Pocerina, Posavina and Semberija, and during the period of Roman occupation from the beginning of 1st centuries. until 380 A.D. Special attention was paid to issues of the territories of Sirmium and Bassianae and southeastern borders of the province of Lower Pannonia. In the chapter The settlements in the southeastern part of Lower Pannonia, the methodological problem of settlements classification was determined in detail, in order to make criteria that were used in this work. The settlements from I to IV century are comprehended trough following aspects: positions of settlement, the size of settlements, rural settlements (with consideration of landscape distribution), and urban settlements. The settlements located along the military fortifications are treated as a special group. At the end of this chapter is given a detailed discussion of all aspects related to settlements, especially their landscape distributions and their relationships. In the chapter Fortifications in the southeastern part of Lower Pannonia all fortifications are divided into three sub
categories: system of fortifications on the Danube limes, the fortress in the hinterland of the Limes and smaller fortifications in the hinterland of the Limes. In each of these categories, all of the fortifications are analyzed. The discussion in this chapter especially considers spatial distribution of the fortress trough time. The land routes and waterways have been analyzed in the chapter The Roads and Communications. The land routes known from ancient itineraries and routes known only based on archaeological data are deeply analyzed. The possibilities of navigation on the main and smaller river courses and canals are also deliberated. In the discussion are identified certain new issues related to communication routes. Besides that, the aspects that have not been explored enough until now, such as dating and economic viability of the routes, are pointed out here. In conclusion there is the overall attitude based on discussions in preceding three main chapters (settlements, communications and fortifications), and the chronological and space stratification and relationships between these three types of archaeological sites. It is also pointed to the methodological imperfections during the earlier field researches related to this work, which resulted in poor data quality. Also, the analysis of the field data was compared with data from roman literally sources and epigraphical notes. It is noticed the existence of a certain patterns in the spread of rural settlements. The periods of increasing number of settlements are determined more precisely, as well as possible reasons for expansion. It is considered that some historical events may be associated with certain archaeological recordings. However, some disagreement with historiographical data are identified too, primarily those that testify intensity of life in certain periods, which can be interpreted as a consequence of insufficient or inadequate exploration of the observed area. Finally, the opportunities for further researches are recognized as well as researching issues identified in this paper, which can be resolved only by targeted and well-planned field research.
Key words: Roman period, Pannonia Inferior, Pannonia Secunda, Roman settlements, Roman fortifications, Roman roads, Roman provincial archaeology.
Scientific field: archaeology Narrow scientific field: classical archaeology
САДРЖАЈ
- УВОДНА РАЗМАТРАЊА ………………………………………………………………………….. 1 1.1. ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА ………………………………………………………………………………… 1 1.2. ЦИЉЕВИ ……………………………………………………………………………………………………….. 2 1.3. МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП ……………………………………………………………………………….. 4 1.4. ТЕРИТОРИЈАЛНИ ОКВИР РАДА ………………………………………………………………………….. 12 1.5. ХРОНОЛОШКИ ОКВИР И КРАТАК ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД ………………………………………. 26 1.6. ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ И ГЕОГРАФСКО ТОПОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ …………………… 32 1.6.1. Срем …………………………………………………………………………………………………………….. 33 1.6.2. Мачва …………………………………………………………………………………………………………… 35 1.6.3. Шабачка Посавина и Поцерина …………………………………………………………………….. 36 1.6.4. Обреновачка Посавина и Тамнава ………………………………………………………………… 38 1.6.5. Kлима ………………………………………………………………………………………………………….. 40 1.7. ИСТОРИЈАТ ИСТРАЖИВАЊА …………………………………………………………………………….. 42 2. НАСЕЉА У ЈУГОИСТОЧНОМ ДЕЛУ ДОЊЕ ПАНОНИЈЕ ……………………. 53 2.1. TЕРИТОРИЈАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА НАСЕЉА И ВЛАСНИШТВО НАД ПОСЕДОМ ……………. 55 2.2. КЛАСИФИКАЦИЈА НАСЕЉА ……………………………………………………………………………… 57 2.2.1. Проблем класификације насеља познатих само на основу археолошког записа . 61 2.3. НАСЕЉА ЧИЈИ СУ НАЗИВИ ПОЗНАТИ ИЗ ПИСАНИХ ИЗВОРА …………………………………… 70 2.4. НАСЕЉА ПОЗНАТА САМО НА ОСНОВУ АРХЕОЛОШКОГ ЗАПИСА ……………………………… 73 2.5. НАСЕЉА I ВЕКА ……………………………………………………………………………………………… 75 2.5.1. Положаји насеља I века ………………………………………………………………………………… 76 2.5.2. Величине насеља I века ………………………………………………………………………………… 77 2.5.3. Рурална насеља I века …………………………………………………………………………………… 77 2.5.4. Урбана насеља I века ……………………………………………………………………………………. 82 2.6. НАСЕЉА II ВЕКА ……………………………………………………………………………………………. 83 2.6.1. Положаји насеља II века ………………………………………………………………………………. 84 2.6.2. Величине насеља II века ………………………………………………………………………………. 85 2.6.3. Рурална насеља II века …………………………………………………………………………………. 86 2.6.4. Урбана насеља II века …………………………………………………………………………………… 88 2.7. НАСЕЉА III ВЕКА …………………………………………………………………………………………… 89 2.7.1. Положаји насеља III века ……………………………………………………………………………… 90 2.7.2. Величине насеља III века ……………………………………………………………………………… 91 2.7.3. Рурална насеља III века ………………………………………………………………………………… 91 2.8. НАСЕЉА IV ВЕКА …………………………………………………………………………………………… 98 2.8.1. Положаји насеља IV века ……………………………………………………………………………… 99 2.8.2. Величине насеља IV века ……………………………………………………………………………… 100 2.8.3. Рурална насеља IV века ………………………………………………………………………………… 100 2.9. НАСЕЉА УЗ ВОЈНА УТВРЂЕЊА …………………………………………………………………………. 107
2.10. ДИСКУСИЈА …………………………………………………………………………………………………… 111 3. ФОРТИФИКАЦИЈЕ У ЈУГОИСТОЧНОМ ДЕЛУ ДОЊЕ ПАНОНИЈЕ ….. 131 3.1. СИСТЕМ УТВРЂЕЊА НА ДУНАВСКОМ ЛИМЕСУ …………………………………………………… 132 3.1.1. Тaurunum (Земун) …………………………………………………………………………………………. 133 3.1.2. Burgenae (Нови Бановци) …………………………………………………………………………….. 134 3.1.3. Rittium (Сурдук) …………………………………………………………………………………………… 135 3.1.4. Дугореп ……………………………………………………………………………………………………….. 136 3.1.5. Хумка ………………………………………………………………………………………………………….. 137 3.1.6. Acumincum (Стари Сланкамен) …………………………………………………………………….. 137 3.1.7. Просјанице …………………………………………………………………………………………………… 140 3.1.8. Липовац 1 …………………………………………………………………………………………………….. 140 3.1.9. Ровине …………………………………………………………………………………………………………. 141 3.1.10. Cusum (Петроварадин) …………………………………………………………………………………. 141 3.1.11. Раковац ………………………………………………………………………………………………………… 142 3.1.12. Марин До …………………………………………………………………………………………………….. 142 3.1.13. Черевић ……………………………………………………………………………………………………….. 142 3.1.14. Градац, Павлиш ……………………………………………………………………………………………. 143 3.1.15. Bononia-Malata (Баноштор) …………………………………………………………………………… 143 3.1.16. Onagrinum (Бегеч) ………………………………………………………………………………………… 144 3.1.17. Нештин ………………………………………………………………………………………………………… 144 3.1.18. Cuccium (Илок) ……………………………………………………………………………………………. 144 3.2. УТВРЂЕЊА У ЗАЛЕЂУ ЛИМЕСА …………………………………………………………………………. 145 3.2.1. Кулина-Градиште, Врдник …………………………………………………………………………… 145 3.2.2. Caput Bassianense (Солнок) …………………………………………………………………………… 146 3.2.3. Клисина, Шашинци ……………………………………………………………………………………… 147 3.2.4. Тврдењава, Добановци …………………………………………………………………………………. 147 3.2.5. Градуждине, Дебрц ………………………………………………………………………………………. 147 3.2.6. Градуштина, Бељин ……………………………………………………………………………………… 147 3.2.7. Градац, Звечка ……………………………………………………………………………………………… 148 3.3. МАЊИ ФОРТИФИКАЦИОНИ ОБЈЕКТИ У ЗАЛЕЂУ ЛИМЕСА ……………………………………… 149 3.3.1. Мања утврђења и спекулуми у Срему …………………………………………………………… 149 3.3.2. Мања утврђења и спекулуми јужно од Саве ………………………………………………….. 151 3.4. ДИСКУСИЈА …………………………………………………………………………………………………… 151 4. ПУТЕВИ И КОМУНИКАЦИОНИ ПРАВЦИ ……………………………………………. 161 4.1. ПУТЕВИ ПОЗНАТИ ИЗ ИТИНЕРАРА …………………………………………………………………….. 163 4.1.2. Подравски пут Siscia-Sirmium-Taurunum ………………………………………………………. 165 4.1.3. Лимески пут ………………………………………………………………………………………………… 179 4.1.4. Посавски пут Сисција – Сирмијум – Сингидунум …………………………………………. 182 4.1.5. Пут Argentaria – Gensis – Sirmium …………………………………………………………………. 186 4.2. ПУТЕВИ ПОЗНАТИ СА ТЕРЕНА ………………………………………………………………………….. 188 4.2.1. Варијанта пута Argentaria – Sirmium кроз Семберију ……………………………………… 188
4.2.2. Пут Sirmium – Spodent – Singidunum …………………………………………………………….. 189 4.2.3. Пут Sirmium – Bonnonia Malata …………………………………………………………………….. 191 4.2.4. Вицинални путеви ……………………………………………………………………………………….. 192 4.3. ПЛОВНИ ПУТЕВИ ……………………………………………………………………………………………. 195 4.3.1. Дунав …………………………………………………………………………………………………………… 195 4.3.2. Сава …………………………………………………………………………………………………………….. 196 4.3.3. Дрина …………………………………………………………………………………………………………… 198 4.3.4. Колубара и Тамнава ……………………………………………………………………………………… 198 4.3.5. Пловидба каналима кроз Срем ……………………………………………………………………… 199 4.4. ДИСКУСИЈА …………………………………………………………………………………………………. 202 5. КАТАЛОГ РИМСКИХ ЛОКАЛИТЕТА У ЈУГОИСТОЧНОМ ДЕЛУ ДОЊЕ ПАНОНИЈЕ …………………………………………
206 6. ЗАКЉУЧАК ……………………………………………………………………………………………….. 457 Библиографија ……………………………………………………………………………………………… 471 Прилози ……………………………………………………………………………………………………….. 505 Попис прилога ……………………………………………………………………………………………… 506 Табеле и графикони ……………………………………………………………………………………… 509 Слике …………………………………………………………………………………………………………… 517 Биографија аутора ………………………………………………………………………………………… 541 Изјава о ауторству ……………………………………………………………………………………….. 542 Изјава о истоветности штампане и електронске верзије докторског рада …. 543 Изјава о коришћењу ……………………………………………………………………………………… 544