Трајан Деције представља удружење малих и средњих произвођача и предузећа, који обезбеђује бригу о њима.
Чланови могу да задрже своје предности, али удруженим снагама заједно имаће више ресурса, учиће једни од других и савладаће професионалне бизнис вештине.
Кластери се оснивају по неком територијалном принципу.
Такође један од битних разлога за њихово оснивање је да се пре свега запосли незапослена радна снага по тим регионима.
Кластер Трајан Деције поспешује слободне зоне Србије.
Трајан Деције је скуп географски блиских предузећа, специјализованих добављача, давалаца услуга сродних индустрија и са њима потребних установа које су неопходне да би кластер био формиран.
То су универзитети, развојне агенције, локална самоуправа и удружења која се надмећу али и сарађују.
Трајан Деције је облик удруживања који помаже да се тржишта чланова кластера прошире, да се повећа продуктивност, стимулише учење и побољша дугорочна позиција на тржишту.
Чланице повезују заједнички интереси и потребе на подручју набавке, продаје специјализованих услуга (производа), радне снаге и других ресурса.
Улога Кластера Трајан Деције је подизање нивоа економске активности, да се упосли што већи број запослених и да се мала и средња привредна друштва препознају у Кластерима.
Зашто Трајан Деције?
Због тога да би чланице кроз Кластер Трајан Деције могле да конкуришу великим компанијама (средњим и великим), како домаћим тако и страним.
А са друге стране да могу да буду конкурентни на домаћем и страном тржишту, управо кроз овакав вид организовања.
Организацију Трајан Деције покрећу иновације, продуктивност и конкурентност кроз заједничку сарадњу и синергију привредних субјеката, истраживачких институција и државне управе.
Трајан Деције је једно удружење, било по вертикалном или хоризонталном принципу, где члaнови групишу своје интелектуалне способности, финансијске снаге и иновативне способности.
Трајан Деције је значајан због тога што представља организацију оних који су спремни и способни за живот.
Трајан Деције као организација, јесте организација здравих, Трајан Деције јесте удружење оних који имају амбиција у односу на данашњицу или сутрашњицу.
Јавни сектор је један од три кључна стуба развоја система кластера, односно екосистема Кластера.
Тако да само у синергији јавног сектора са привредним субјектима и образовним сектором можемо постићи развој малих и средњих предузећа, пораст нивоа конкурентности истих, пораст нивоа запослености као и нивоа инвестиција.
Односно остваривање система одрживог економског привредног развоја, нарочито локалног привредног развоја.
МИ ВАМ ПОМАЖЕМО
ДА РЕГИСТРУЈЕТЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ГАЗДИНСТВО
ДА ИЗРАДИТЕ БИЗНОС ПЛАН И СТРУКТУРУ ИСПЛАТИВОСТИ
ДА ОБЕЗБЕДИТЕ СРЕДСТВА ЗА ПОКРЕТАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ
ДА АПЛИЦИРАТЕ ЗА ПОДСТИЦАЈЕ И СУБВЕНЦИЈЕ
ДА ПОВОЉНО НАБАВИТЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ МАШИНЕ
ДА ПОВОЉНО НАБАВИТЕ РЕПРОМАТЕРИЈАЛЕ
ДА ОСИГУРАТЕ ПРОИЗВОДЊУ
ДА ОБЕЗБЕДИТЕ СИГУРНИЈИ ПЛАСМАН ПРОИЗВОДА
ДА ОБЕЗБЕДИТЕ СЕЗОНСКЕ РАДНИКЕ
Сарадња са надлежним органима приликом креирања Програма мера и унапређење конкурса за доделу подстицаја у пољопривреди, отварају могућност, пре свега младим пољопривредницима да адекватно спроводе своје пољопривредне делатности и са више поверења аплицирају за расположиве мере подстицаја које опредељује јединица локалне самоуправе!
Кластер Трајан Деције своје чланице упућује у:
– ПРОСТОРНИ ПЛАН ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
– РЕГИОНАЛНИ ПРОСТОРНИ ПЛАН
– ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ
– УРБАНИСТИЧКЕ ПРОЈЕКТЕ
Такође их учи и показује начине:
– КАКО ЛАКШЕ ДОЋИ ДО НЕКИХ СРЕДСТАВА (ЕУ)
– КАКО ЛАКШЕ НАСТУПИТИ НА ТРЖИШТУ
– КАКО ПРЕВАЗИЋИ (АДМИНИСТРАТИВНЕ) ПРЕПРЕКЕ У ПОСЛОВАЊУ …
–> трећи принцип малих и микро предузећа
Концентрација и рад Кластера Трајан Деције би били усмерени на:
– ОБРАЗОВАЊЕ
– КУЛТУРУ
– СПОРТ И ОМЛАДИНУ
– ЖИВОТНУ СРЕДИНУ
– БЕЗБЕДНОСТ
– САОБРАЋАЈ
– АГРОИНДУСТРИЈУ
– ОБНОВЉИВЕ ИЗВОРЕ ЕНЕРГИЈЕ
– САРАДЊУ СА ДРУГИМ РЕГИОНАЛНИМ КЛАСТЕРИМА
– УКЉУЧИВАЊЕ У РАЗНЕ ПРОЈЕКТЕ
– ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЛАСТЕРА НА ПРОМОТИВНИМ МЕСТИМА И САЈМОВИМА
– ПРЕДСТАВЉАЊЕ МАЊИХ ФИРМИ КОЈЕ НЕМАЈУ МОГУЋНОСТ ДА СЕ ПОЈАВЕ НА РАЗНИМ СКУПОВИМА
– ПОБОЉШАЊЕ ПРОДУКТИВНОСТИ И КОНКУРЕНТНОСТИ ПРЕДУЗЕЋА И ПРЕДУЗЕТНИКА
– САРАДЊА СА НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА КОЈЕ ДИРЕКТНО УТИЧУ У РЕАЛИЗАЦИЈИ САМИХ ПРОЈЕКАТА
Кластер Tрајан Деције првенствено је формиран како би представљао чланице из пољопривредне и агро делатности и осталих сродних делатности везаних за агро бизнис.
Основна намена кластера је повезивање и упознавање чланова са тенденцијама у пољопривреди.
Упознавање са савременим тенденцијама пољопривреде.
Такође доста тога би се улагало у праћење и иновације у пољопривреди и агро свету. У чему би чланице кластера активно учествовале.
Велика помоћ и подршка би дошла укључивањем пољопривредног факултета.
Такође, велика пажња би била усмерена и на обуку кадрова за рад са софтверима.
Чланице кластера би организовано одлазиле на сајмове, где се приказују могућности које кластери могу да пруже у том тренутку.
Наступ кластера на сајмовима није само продајног и класично промотивног карактера.
Наступом на сајму кластер би требао да обавести све потенцијалне сараднике, инвеститоре и фирме које у будућности желе да унапреде своје пословање, да заједничким снагама утичемо и развијамо грану пољопривреде.
Трајан Деције има све важнију улогу у приступу иновација у пословању малих и средњих предузећа, што представља перспективу да постане кључни и стратешки чиниоц у циљу заједничког развоја привреде и позиционирања на страним тржиштима.
Практично, преко Кластера Трајан Деције постоји једна платформа која омогућава да српска предузећа имају приступ неким другим фондовима.
Нама су као држави тренутно доступни само предприступни фондови који омогућавају земљи кандидату да се припреми за улазак у ЕУ. Преко платформи као што су Кластери, омогућава се се приступ и у неким другим фондовима, као и њихово коришћење.
Али оно што је много важније то је успостављање пословних контаката и заједнички развој.
Кластер Трајан Деције тежи:
– Умрежавање предузећа и компанија у Србији, и научно-истраживачких институција;
– Промовисање својих чланица у иностранству
– Промоција Срема и Србије као доброг места за инвестирање и долазак страних компанија које се налазе у агро сектору,
– Учествовање на разним бизнис митинзима где би се представљале своје чланице
– Учествовање на сајмовима
– Организовање тренинга и обука за своје чланице
– Истраживању онога што стварно имамо од аграра у Срему
– Истраживање и представљање шта то научно-истраживачке и развојне институције у Србији могу да понуде пољопривредној индустрији
– Умрежавање са банкама и писање прихватљивих бизнис планова за банке
– Трансвер знања и технологија из других развијених земаља ка Србији
– Истраживање тржишта
– Стварање могућности за одрживо запослење побољшавањем продуктивности и приступа тржишту за мале и средње произвођаче и др
Кластер Трајан Деције за циљ има умрежавање и потписивање спорозума о сарадњи који подразумева заједничке наступе на трећим тржиштима али и на сајмовима.
Кластер Трајан Деције би окупљао чланице Сремског аграра, које се баве пољопривредом и развојем аграра.
Своју производњу би базирали на прављење финалног производа.
Кроз кластер се може много боље и лакше остварити заједнички интерес посебно ако се ради о малим фирмама које заиста тешко могу на разини владе или министарства нешто остварити појединачно, али удружени у кластер су сигурно много јачи у наступу.
Кластери много доприносе повећању продуктивности односно ефикасности предузећа која су чланице кластера.
Трајан Деције значајно подиже иновативну активност својих чланица што се повратно одражава на њихову ефикасност и коначно доприносе оснивању нових предузећа.
Чланице кластера могу добити јефтиније и квалитетније импуте за своју производњу.
Трошкови прикупљања информација су далеко мањи захваљујући блискости и учесталој сарадњи између чланица, што има бројне позитивне ефекте:
– Смањује трансакционе трошкове,
– Трошкови транспорта су мањи.
Чланице у кластеру остварују различите бенефите кроз сарадњу јавних институција и образовних институција.
Чланови Сремског агро кластера би требали бити:
– удружења
– научне институције
– образовне установе
– спортски клубови
– примарни произвођачи
– прерађивачи
– трговци
– дистрибутери производа
– локална пољопривредна газдинства
– задруге
– микро и мала предузећа
– предузетничке радње и
пословна удружења у Срему која раде у областима пољопривреде, откупа, складиштења, прераде, дистрибуције и извоза пољопривредних производа, као и еко и етно туризма.
Један од циљева је да се представници малих породичних газдинстава подстакну на размишљање о предузетништву, и о вишем степену производње,о удруживању својих потреба и захтева према привреди и доносиоцима одлука.
Kластер Срема јесте једна нова развојна шанса за пољопривредне произвођаче.
Трајан Деције има за циљ да подигне капацитете наших пољопривредних произвођача, да им помогне у оквиру производње, прераде и пласмана.
Трајан Деције би требао да омогући пољопривредним произвођачима да брендирају своје производе.
Да заједничким удруживањем са осталим општинама имају количину за један озбиљан наступ на тржишту.
Рурални туризам у појединим земљама – примери добре праксе
Развој туризма у руралним крајевима Европе имао је и има за циљ да допринесе одржавању и јачању пољопривредне производње кроз нове смернице развоја пољопривреде и шумарства, стварање услова за директно/индиректно запошљавање, смањивање последица депопулације руралних подручја, заштиту културног и архитектонског наслеђа и заштиту животне средине.
Захваљујући руралном туризму, власници сеоских газдинстава остварују додатне приходе, побољшава се квалитет комуналне инфраструктуре и зауставља пад броја становника, а оживљава културни живот руралних подручја.
Војводина има добре услове за развој руралног туризма захваљујући географском положају, разноликом пејзажу (разноврсни видови рекреација), гастрономији, фолклору, богатој културној баштини.
Рурални туризам у Војводини требало би да допринесе очувању сеоске средине и културне баштине, али и економски мотивише локално становништво да остане на селу. Овај вид туризма могао би значајно да допринесе заштити природе, али и да омогући средства за опстанак и развој села.
Рурални туризам је значајна компонента интегралног и одрживог развоја села, као и важан фактор у подстицању развоја локалне пољопривредне и непољопривредне делатности на селу.
Такође, рурални туризам представља и посебан подстицај запошљавању који помаже у задржавању становништва у месту, ствара нова радна места и доприноси друштвено-економском напретку подручја.
Рурални туризам изгледа као прикладно средство ревитализације напуштених руралних области, која обезбеђује њихову одрживост у будућности кроз очување или стварање нових радних места и повећавању разноликости занимања.
Рурални туризам се такође усредсређује на очување природних ресурса и даје подршку очувању сеоских заната као туристичке атракције.
Основни циљ руралног туризма је да сеоском становништву обезбеди додатну зараду и тиме побољша његов животни стандард и смањи одсељавање.
Један од најважнијих задатака у развоју руралног туризма је едукација домаћина и чланова домаћинстава за бављење овом активношћу.
Рурални туризам представља алтернативу масовном тржишном туризму због чињенице да привлачи сегменте туриста који су заинтересовани за боравак у природи и у руралним подручјима.
Упркос дугој традицији, препознавању важности руралног туризма као могућег средства интегралног и одрживог развоја села и руралних подручја, али и могућег бренда на међународном туристичком тржишту.
СРЕМСКА МИТРОВИЦА Сремска Митровица, са својом богатом историјом, у римско доба названа „славном мајком градова“, представља достојног представника и највећи град лепог и природним и људским ресурсима богатог Срема.
Не само што се налази у срцу региона и на ауто-путу који повезује исток и запад, Сремску Митровицу запљускују и таласи рибом богате реке Саве, која овде, у својим меандрима, пружа уточиште многобројним заштићеним врстама птица и биљака.
Као прави Сремци, Митровчани обожавају кулен и друге прерађевине од меса, воле да једу „на кашику“, али и да набоду печено месо на виљушку и да при томе пију одлична бела и црна вина са оближње Фрушке горе.
Наравно, у котлићима крчкају гулаше и рибље чорбе.
