Крајем II и почетком III века када су границе Римске империје почела да опседају варварска племена на историјску сцену ступају императори рођени на подручју наше данашње земље. Ови цареви били су скромног порекла и изражених војничких особина који су допринели да Римско царство опстане још неколико векова и опорави се од економске и социјалне кризе. Такав инператор био је и Деције Трајан, рођен на размеђу II и III века у селу Бубалија близу Сирмијума. Новац са његовим ликом кован је у Риму, Виминацијуму и осталим деловима Дакије. На аверсу је лик Деција, а на реверсу персонификација Дакије или родне Паноније у лику младе жене у стојећем ставу.
Римска империја је највеће царство у досадашњој људској цивилизацији. Обухватала је скоро читаву Европу и велике делове азијског и афричког континента. Цивилизацијске тековине настале током 12 векова њеног постојања (Римска република основана је 510. године п.н.е.) трају као наслеђе око нас и у нама до данашњих дана. Део овог моћног царства простирао се и дуж данашње Србије. Када је Римско царство задесила економска и социјална криза крајем II и почетком III века и када су њене границе почела да опседају варварска племена Германа, Скита, Сармата и других, као и војска моћне Персије, на историјску сцену ступају императори рођени на подручју наше земље. Ови цареви, скромног порекла и изражених војничких особина, одлучујуће су утицали на даљу судбину читаве империје и уз њихова умећа, напоре и жртве царство ће поново бити учвршћено, опстајући још два века на Западу и више од хиљаду година на Истоку.
Деције (Gaius Messius Quintus Decius) је рођен на размеђу II и III века, у селу Бубалије (данашњи Мартинци), близу Sirmijuma. Отац официр био је са ових простора, а мајка Херенија била је старог италијанског рода који је досезао до етрурских старина. У периоду од 234. и 238. Деције се помиње као гувернер доње Мезије, што је представљало високо звање добијено храброшћу и чашћу. У грађанском рату 249. године као префект града Рима победио је Филипа Арабљанина у битци код Вероне и потом изабран од легија за цара што је и сенат касније потврдио. У њему су препознали цара који ће објединити интересе Сената и војске, као залог напретка и благостања , и новог Трајана. Због тога су му и доделили његово име.
Као цар, Деције је побољшао економско стање у земљи, збринуо ветеране, поправио путну инфраструктуру у провинцијама, сузбио непријатеље на границама Дакије. Почетком 251. године Готи су пустошили Горњу и Доњу Мезију и Такију. Деције је Готе победио код Никополиса, а у битци код Абрита (Доња Мезија) сломио је два ешалона њихове војске, а након трећег напада западе са војском у живо блато. Тела њихова никада нису пронађена, али су због свог јунаштва овенчани божанском безгробном славом.
Деције је имао бескрајно поверење у војску са простора Илирика, коју су чинили војници са наших простора. То је често исказивао на новцу са реверсном легендом GENIUS EXERCITUS ILLYRICIANI. Када је добио титулу „restitutor Daciarum“ кован је новац са приказом персонификације провинције Дакије на реверсу. Приказана је млада жена у стојећем ставу. Одевена је у дуги хитон, са левом руком на грудима и десном у којој држи штап са главом магарца на врху. Ковао је новац и са персонификацијом своје родне Паноније, где су исказани: хармонија, берићет и кроз гирланде у рукама идеја aeternitas. Приказ женске фигуре на бронзаном новцу, кованом између 246. и 257. године у Виминацијуму или другим градовима Дакије такође је у стојећем ставу, али са дачко-фригијском капом, док у левој руци држи вексилијум, ау десној дачки криви мач.
На нашем простору нису пронађене скулптуре са представама Деција Трајана. О његовом лику можемо судити на основу неколико биста са других простора Римског царства и на основу приказа на новцу. Два су основна типа његовог портрета:
1. Новац кован у Риму представља цара у зрелим годинама, реиалистички, са издуженим вратом, кратком косом, челом које је високо и изборано, снажним носем, преломљеним при корену, наглашеним јагодицама и негованом брадом.
2. Новац кован у Медиолануму или Виминацијуму представља Деција са стиснутим уснама и кратком брадом, портрет осликава представу цара какву су имали ранохришћански писци и апологете, односно изглед владара који је прогонио хришћане.
