Kupi na Shoppster.rs

ОЗНАКE ГЕОГРАФСКОГ ПОРЕКЛА

1. Шта су ознаке географског порекла?

Ознаке географског порекла су заједнички назив за две врсте знакова разликовања: имена порекла и географске ознаке.

2. Шта су имена порекла?

              Име порекла је назив одређеног места, региона или, у ређим случајевима, земље, којим се обележава одређени пољопривредни, прехрамбени или други сличан производ. На пример, “Лесковачки домаћи ајвар”. Производ је ајвар, а “име његовог порекла” је “Лесковачки домаћи ајвар”.

Да би одређени производ могао да буде обележен именом порекла, потребно је да испуњава одређене услове. Узмимо опет као пример ајвар.

Да би одређени ајвар могао да буде обележен именом порекла “Лесковачки домаћи ајвар”, неопходно је да испуни одређене услове:

1)мора да потиче из Лесковца, односно из региона Лесковца.

2)његов квалитет или његове карактеристике морају битно или искључиво да буду последица те чињенице. Другим речима, “Лесковачки домаћи ајвар” дугује своје особине свом географском пореклу – природним факторима који тамо владају (паприци која се тамо гаји, макро и микро климатским условима који у том подручју постоје, итд.) или вештини, односно, посебним знањима или поступцима обраде људи који тамо живе и који га праве.

3)производња, прерада и припрема се у целини одвијају у региону Лесковца.

Да би одређени производ могао да буде означен именом порекла, потребно је да постоји јасна веза између његових особина и његовог географског порекла. Особине датог производа, морају да буду искључиво или битно условљене његовим географским пореклом. Поред тога, потребно је да се све његове производне фазе – припрема, прерада и производња – одвијају на датом географском подручју.

3. Шта су географске ознаке ?

Географском ознаком се обележава роба пореклом са територије одређене земље, региона или локалитета, где се одређени квалитет, репутација или друге карактеристике робе суштински могу приписати њеном географском пореклу.На пример,географска ознака заштићена на територији Републике Србије је “Вода Врњци”, а односи се на робу: минерална вода, чије извориште је у Врњачкој бањи.Производња и/или прерада и/или припрема те робе мора да се одвија одређеном ограниченом подручју, у овом случају одвија се у Врњачкој бањи.

Да би одређена вода могла да буде обележена географском ознаком“Вода Врњци”, потребно је било да испуни одређене услове.

1)Мора да потиче са одређеног подручја, подручја Врњачке бање.

2)Њен квалитет, репутација и/или друге карактеристике приписују се њеном географском пореклу.

3)Најмање једна фаза у њеном производном процесу мора да се одвија на томгеографском подручју.

4. Који производи се обележавају ознакама географског порекла?

Ознакама географског порекла означавају се природни производи (вода, камен, итд.), пољопривредни (купус, бели лук, малина, итд.), прехрамбени производи (сир, кулен, кобасица, итд.), индустријски производи (пиво и сл.), производи домаће радиности (ћилим, вез, итд.) и услуге (чигота и сл).

Највећи број производа обележен ознакама географског порекла су пољопривредни и прехрамбени производи.

5. Које су предности заштите ознаке географског порекла ?

Ознака географског порекла може да буде, и најчешће јесте, значајно маркетиншко средство које овлашћеном кориснику гарантује предност у односу на конкуренцију на тржишту, поштогарантује контролисан и посебан квалитет производа и његово порекло.


6. Како се штити ознака географског порекла ?

Заштита ознаке географског порекла обједињава два различита поступка: поступак за установљење ознаке географског порекла и поступак за признање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла.

Ако се пред Заводом за интелектуалну својину први пут установљава ознака географскog порекла, као потпуно ново право које до тада није било регистровано, заинтересовано лице ће покренути поступак за установљење ознаке географске порекла.

Ако је ознака географског порекла већ установљена, и уколико неко жели да стекне право да ту ознаку употребљава у промету, покренуће поступак за признање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла.

7. Поступак за установљење ознаке географског порекла

Поступак може да покрене свако домаће физичко или правно лице које производи на одређеном географском подручју производе који се обележавају називом тог географског подручја, као и удружења ових лица, привредне коморе, удружења потрошача и државни органи заинтересовани за заштиту имена порекла, односно географске ознаке у оквиру својих активности, страна физичка или правна лица, односно страна удружења, ако је име порекла, односно географска ознака призната у земљи порекла, када то произилази из међународних уговора.

Поступак се покреће подношењем пријаве за установљење ознаке географског порекла, која се састоји из:захтева за установљење ознаке географског порекла (образац Г-1), описа географског подручја и података о специфичним карактеристикама производа.

Захтев за установљење имена порекла и географске ознаке подноси се на истом обрасцу Г-1, само на одговарајућем месту тог обрасца, треба уписивањем ознаке X, навести да ли се тражи заштита за име порекла или географску ознаку.


8. Поступак за признање својства овлашћеног корисника

Поступак може да покрене свако физичко или правно лице које производи на одређеном географском подручју производе који се обележавају називом тог географског подручја, као и удружења тих физичких и правних лица.

Поступак се покреће подношењем пријаве за признање својства овлашћеног корисника, која се састоји иззахтева за признање својстава овлашћеног корисника(Образац О-1), доказа о обављању одређене делатности, као и доказа о извршеној контроли производа.

9. Која права имају овлашћени корисници ознаке географског порекла?

Овлашћени корисници имена порекла, односно географске ознаке имају искључиво право да:

1)име порекла, односно географску ознаку користе за обележавање производа на које се име порекла, односно географска ознака односи.

2)свој производ обележавају ознаком “контролисано име порекла”.

3)свој производ обележавају ознаком “контролисана географска ознака”.

Напред набројана права обухватају и употребу имена порекла, односно географске ознаке на амбалажи, каталозима, проспектима, огласима, постерима и другим облицима понуде, упутствима, рачунима, пословној преписци и другим облицима пословне документације, као и увоз и извоз производа обележених тим именом порекла, односно том географском ознаком.

10. Колико дуго траје заштита ознаком географског порекла?

Трајање регистрованог имена порекла, односно регистроване географске ознаке није ограничено.

Статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла траје три године од дана уписа признатог статуса у Регистар овлашћених корисника ознаке географског порекла уз могућност продужења неограничен број пута, све док траје ознака географског порекла.

11. Која је разлика између ознаке географског порекла и жига?

Географска ознака означаваробу која потиче са одређеног географског подручја. На пример, име порекла “Сремски кулен” говори да тај производ потиче са подручја Срема.

Такође, ознака географског порекла гарантује потрошачу да тај производ има одређени квалитет дефинисан у елаборату о ознаци географског порекла. На пример, “Сремски кулен” карактеришу одређене особине које га чине различитим од било код другог кулена који може да се нађе на тржишту.

Најзад, квалитет производа означеног ознаком географског порекла је проверен и потврђен од стране сертификационог тела пре него што је тај производ доспео на тржиште.

Насупрот томе, жиг служи разликовању истих односно сличних производа и/или услуга које на тржиште стављају различити привредни субјекти. Жиг индивидуализује робу и/или услуге, чини их препознатљивим у односу на све друге производе и/или услуге исте врсте па тако, захваљујући жигу, потрошач зна „извор“ производа који купује. На пример, минерална вода “Aqua Viva” разликује се по свом жигу од сваке друге воде која се може наћи у промету. Оно што је чини препознатљивом је управо њен жиг – “Aqua Viva”.

Постоји значајна разлика и у погледу носиоца права.

Док је ознака географског порекла колективно право које могу да користе сви произвођачи са одређеног географског подручја који испуњавају одређене услове дефинисане у елаборату о установљењу те ознаке, жиг је по правилу индивидуално право које може да користи само индивидуално одређено физичко или правно лице које га је заштитило. На пример, име порекла “Књаз Милош Буковичка бања” могу да користе лица која су стекла својство овлашћених корисника са подручја изворишта те минералне воде у Буковичкој бањи код Аранђеловца. Овлашћени корисници ове географске ознаке су Привредно друштво за експлоатацију минералне воде и производњу пића Књаз Милош а.д. Аранђеловац, Јужна индустријска зона бб и Предузеће за експлоатацију минералне воде и производњу пића Књаз Милош а.д. Индустријска зона бб, 34300 Аранђеловац.

С друге стране, жиг може да користи само оно лице, правно или физичко, на чије име је тај жиг регистрован односно стицалац лиценце. На пример, жиг “Imlek” може да користи само његов власник који је тај жиг регистровао – АД “Имлек”, Београд. Изузетак представљају колективни жигови и жигови гаранције.


12. Који називи се не могу заштитити као ознаке географског порекла?

Генерички термини не могу да се заштите као ознаке географског порекла. То су они термини који су дуготрајном употребом у промету постали синоними за одређену врсту производа. Тачније, ти географски називи су престали да буду географски називи и постали називи самог производа. Као пример ГО која је постала генерична може се навести назив„Камамбер“ за сиреве који је постао уобичајен за означавање било ког сира који има укус „Камамбера“.

Ознакама географског порекла не могу да се заштите називи биљних сорти или животињских врста, чијом би заштитом настала забуна у погледу стварног географског порекла одређеног производа.

Као ознаке географског порекла не могу да буду заштићене речи које су назив земље, региона или локалитета са кога производ потиче, али који код потрошача изазива лажну представу да производ потиче из друге земље, региона или локалитета.

Ознаке географског порекла које су истоветне или битно сличне раније регистрованом жигу, уколико с обзиром на репутацију, познатост и дужину употребе тог жига постоји могућност настанка забуне потрошача у погледу произвођачког порекла производа.


Leave a Comment