Imperator Caesar Gaius Messius Quintus Traianus Decius Pius Felix Invictus Augustus, poznat i kao Trajan Decije, bio je istaknuti rimski car koji je vladao tokom ključnog perioda u istoriji Rimskog Carstva. Kao prvi car koji je preuzeo vlast usred krize u 3. veku, Trajan Decije suočio se s brojnim izazovima i ostvario značajan doprinos tokom svog kratkog vladanja.
Trajan Decije rođen je 201. godine u provinciji Panonija, koja se nalazi na teritoriji današnje Srbije. Pre nego što je došao na presto, imao je istaknutu vojnu karijeru, pokazujući izuzetne vođstvene veštine i stekavši poštovanje svojih saputnika. Godine 249, vojnici su ga proglasili carem nakon atentata na prethodnog cara, Filipa Arapina.
Jedan od glavnih ciljeva Trajana Decija po preuzimanju vlasti bio je obnova stabilnosti i reda u Rimskom Carstvu, koje su pogađale unutrašnji sukobi, spoljni napadi, ekonomske turbulencije i društveni nemiri. Kako bi postigao ovo, nastojao je oživeti tradicionalne vrednosti Rima i ponovno uspostaviti autoritet države. Trajan Decije sproveo je seriju reformi usmerenih na jačanje vojske, oživljavanje ekonomije i učvršćivanje temelja rimskog društva.
Jedna od najznačajnijih politika koju je uveo Trajan Decije bila je sprovođenje državno odobrenih verskih praksi, posebno štovanje tradicionalnih rimskih bogova. Ova odluka motivisana je njegovim uverenjem da su problemi carstva delimično proistekli iz zanemarivanja tradicionalnih rimskih verskih obreda i rastuće popularnosti hrišćanstva. Kao rezultat toga, Trajan Decije izdao je edikte kojima se zahteva od svih stanovnika carstva da vrše žrtve bogovima i dobiju potvrde o svojoj poslušnosti. Oni koji su odbili da se pridržavaju ovih uputstava suočavali su se sa ozbiljnim posledicama, uključujući zatvaranje i pogubljenje.
Pored toga, Trajan Decije je takođe sproveo mere za rešavanje ekonomskih izazova s kojima se carstvo suočavalo. Sproveo je reforme valute usmerene ka stabilizaciji rimske ekonomije i jačanju vrednosti denara. Takođe je nastojao da promoviše poljoprivrednu proizvodnju i olakša teret na finansijama carstva uvodeći politike koje podržavaju ruralne zajednice i sektor poljoprivrede.
Uprkos njegovim naporima da stabilizuje carstvo, vladavina Trajana Decija obeležena je stalnim spoljnim pretnjama, posebno od napada Gotskih plemena u području Dunava. Godine 251, Trajan Decije predvodio je vojnu kampanju protiv Gota, s ciljem da odbije njihove upade i obnovi rimsku vlast u regionu. Nažalost, tokom kasnije Bitke kod Abritusa, Trajan Decije i njegov sin, Herenije Decije poginuli su u borbi, označivši prvi put u rimskoj istoriji da su car i njegov naslednik umrli u bitci protiv stranog neprijatelja.
Vladavina Trajana Decija, iako kratka, ostavila je trajan uticaj na Rimsko Carstvo. Njegovi pokušaji da se suoči s izazovima koji su zadesili carstvo, uključujući napore da obnovi tradicionalne rimke vrednosti i ojača autoritet države, odražavaju njegovu posvećenost očuvanju stabilnosti i integriteta rimske države. Iako su njegove verske politike mogle biti kontroverzne, njegove inicijative za revitalizaciju vojske i ekonomije ističu njegovu odlučnost da zaštiti budućnost carstva. Konačno, vladavina Trajana Decija služi kao svedočanstvo o kompleksnoj i burnoj prirodi krize 3. veka i trajnim naporima rimskih vođa da se suoče s mnoštvom izazova koji su zadesili njihov svet.
Zaključno, Imperator Caesar Gaius Messius Quintus Traianus Decius Pius Felix Invictus Augustus, iako upamćen po naporima da obnovi stabilnost i tradicionalne vrednosti Rimskog Carstva, suočio se sa burnom vladavinom obeleženom unutrašnjim i spoljnim izazovima. Njegovo kratko, ali događajima bogato vreme kao cara naglašava trajnu borbu za snalaženje u svetu u promeni i kompleksnoj dinamici politike, religije i ratovanja u drevnom Rimu. Nenadani kraj Trajana Decija na bojištu ostavio je Rimsko Carstvo u stanju neizvesnosti, budući da je gubitak cara i njegovog određenog naslednika postavio ozbiljan izazov kontinuitetu vlasti. Nakon njegove smrti, Rimski Senat suočavao se sa zahtevnim zadatkom izbora naslednika koji bi mogao efikasno da se suoči sa mnoštvom kriza koje su zadesile carstvo i obezbedi neophodnu stabilnost. Prenos vlasti nakon smrti Trajana Decija ilustrovao je složene dinamike rimske politike, gde su različite frakcije težile uticaju i nastojale oblikovati budući pravac carstva.
U sred haosa i nemira koji su usledili nakon smrti Trajana Decija, rimske legije raspoređene širom carstva odigrale su ključnu ulogu u određivanju naslednika sledećeg cara. Njihova podrška i odanost na kraju su mogli uticati na ravnotežu moći i odrediti legitimnost novog vladara. Ova presudna interakcija između vojske, Senata i drugih uticajnih frakcija naglasila je složenu mrežu saveza i rivalstava koja su definisala politički život u Rimu.
Na kraju, uzdizanje naslednika Trajana Decija, Publius LiciniusCornelius Valerianus, poznatog kao Valerijan, označilo je prekretnicu u istoriji Rimskog Carstva. Valerijan, iskusni vojni komandant sa obimnim iskustvom u suočavanju sa stranim pretnjama, nastojao je da reši hitne izazove koji su stajali pred carstvom, uključujući neprestane upade Gotskih plemena i potrebu obnavljanja poverenja u carsko vođstvo. Njegova vladavina bila je obeležena odlučnim naporom da se suoči sa višestrukim krizama koje su pogađale carstvo i obnovi osećaj stabilnosti i svrhe.
Valerijan je odmah krenuo u odlučnu vojnu kampanju kako bi se suočio s Gotskim upadima i učvrstio rimsku vlast u području Dunava. Njegova strateška veština i odlučno vođstvo uskoro su doneli konkretni rezultati, jer je uspeo odbiti upade i ponovno uspostaviti rimsku kontrolu nad osporenim teritorijama. Ovaj vojni uspeh ojačao je njegov položaj među legijama i pružio potrebno ohrabrenje stanovništvu, signalizirajući obnovljeni osećaj nade za budućnost carstva.
Osim svojih vojnih nastojanja, Valerijan je prepoznao važnost suočavanja s ekonomskim izazovima koji su pogađali carstvo. Sproveo je sveobuhvatne mere za stabilizaciju ekonomije, uključujući reforme valute s ciljem obnavljanja poverenja u monetarni sistem i postizanja veće ekonomske stabilnosti. Takođe, prepoznao je ključnu ulogu poljoprivrede u održavanju prosperiteta carstva i sproveo politike podrške i podsticanja poljoprivredne proizvodnje, čime je olakšao pritisak na resurse carstva i ojačao ruralne zajednice.
Vladavina Valerijana, obeležena odlučnim vojnim naporima i ekonomskim reformama, odražavala je posvećenost usmeravanju carstva kroz turbulentna vremena i postavljanju temelja za stabilniju budućnost. Njegovo lukavo vođstvo i strateška vizija pružili su tračak nade usred neizvesnosti, predstavljajući oštar kontrast prema burnim događajima koji su obeležavali poslednje godine vladavine Trajana Decija.
Zaključno, nasledstvo Valerijana nakon smrti Trajana Decija ilustruje složenu interakciju vojnih, političkih i ekonomskih snaga koje su oblikovale sudbinu Rimskog Carstva. Trajanova vladavina, obeležena naporima da obnovi red i stabilnost, predstavljala je ključno poglavlje u istoriji carstva, dok se suočavalo s zastrašujućim izazovima krize 3. veka. Njegovo vođstvo ostavilo je dubok utisak na carstvo, pružajući svetionik otpornosti i odlučnosti u eri ispunjenoj neizvesnošću i izazovima.
Као основна сировина за производњу “СРЕМСКОГ КУЛЕНА” користи се свињско месо прве категорије и чврсто масно ткиво добијено клањем животиња узгојених на подручју Срема.
Околности, нова времена и потребе довеле су до тога да аухтотону свињу ових простора “Мангулицу” замене високо селекционисане, меснате расе свиња. Тако се данас за производњу меса намењеног изради “СРЕМСКОГ КУЛЕНА” користе искључиво обележена, здрава и зрела женска грла или кастрати (уредни), старости 12 и више месеци.
Када је у питању расни састав, најзаступљенији су Ландрас, Јокшир и њихови хибриди (мелези), а за производњу кулена може се користити и месо добијено клањем грла Дурока, Мангулице и Фајферице.
Произвођачи традиционалног “СРЕМСКОГ КУЛЕНА” квалитет свиња процењују искуствено, на основу изгледа, а као што је већ речено, најчешће су у питању велике беле свиње које поседују следеће особине: дугачак труп, широка леђа, добро развијени и заобљени бутови и плећке, ретка и фина чекиња беле боје.
СРЕМСКИ КУЛЕН
Узгој свиња се најчешће одвија у интензивном тову, затвореног типа (обори), а основни састојци хране за свиње (кукуруз, сојина сачма, луцерка, пшеница) потичу са подручја Срема и врло често их узгајивачи сами производе за своје потребе. Премикс се додаје у малим количинама (до 5% дневно у зависности од садржаја потребних витамина и минерала).
Месо намењено изради “СРЕМСКОГ КУЛЕНА” мора бити нормалног квалитета, односно 24 ч post mortem, након хлађења треба да је карактеристичне црвене боје, мириса, грађе, конзистенције и влажности.
Такође, са аспекта садржаја масног и везивног ткива, месо мора испуњавати захтеве прописа који уређују ову област (тренутно важећи правилник) за месо прве категорије, под којим се подразумева месо бутова, слабина и леђа, као и других делова трупа очишћених од масног и везивног ткива, већих крвних судова и лимфних чворова.
Узгој свиња за прераду
Остале сировине које се додају током производње су кухињска со и црвена љута зачинска паприка. Сваки од додатака мора да испуњава одређене захтеве квалитета прописане одговарајућим Правилницима како би био употребљен за израду ове кобасице.
Љута паприка
У производњи “СРЕМСКОГ КУЛЕНА“, црвена љута зачинска паприка, са подручја Срема, се користи у две различите форме. Наиме, већина произвођача приликом израде надева за кулен користи црвену љуту зачинску паприку у облику сувог праха. Овај начин употребе паприке је у произвођачкој пракси прихваћен као бржи и једноставнији. Међутим, неки од произвођача, који најчешће узгајају паприку за своје потребе, су задржали стари начин употребе паприке у облику каше (соса).
Паприка намењена производњи кулена се припрема тако што се зрели плодови пребирају како би се одстранили оштећени и измењени комади, те се перу и нижу у венце ради сушења.
Током процеса производње кулена осушени плодови паприке се скидају са венца, те се одваја петељка и семена ложа. Затим се кувају у врелој води и мељу на машини за млевење меса са плочом промера отвора од 3 до 4 мм. Тако добијена каша се потом пропушта кроз ситно сито како би се одвојиле семенке паприке. Добијена каша садржи велику количину воде па се у доста високом проценту меша са уситњеном масом уситњеног мишићног и масног ткива.
ПРИПРЕМА ОСНОВНЕ СИРОВИНЕ
После расецања свињских полутки на основне делове, добро охлађена мускулатура бута, слабина, леђа и плећке одваја се од костију (одкошћава) и детаљно чисти од масног и грубљег везивног ткива. Као што је већ напоменуто за производњу “СРЕМСКОГ КУЛЕНА” користи се свињско месо прве категорије, нормалних својстава и чврсто масно ткиво, које мора бити беле боје и без оксидативних промена (ужеглости).
Изабрани комади меса и чврстог масног ткива се секу на мање делове како би се припремили за операцију уситњавања.
Количине основних сировина (месо, чврсто масно ткиво) се одређују тако да састав уситњене масе (надева) приближно чине:
– свињско месо прве категорије 95%
– чврсто масно ткиво 5%
Иначе, процес производње “СРЕМСКОГ КУЛЕНА“, траје око 65 дана и током овог периода губитак масе овог производа, у односу на сирови, износи 45%.
Уситњавање
Припремљено мишићно и чврсто масно ткиво се уситњава до постизања гранулације од Ø = 8 – 10 мм.
Дозирање додатака
На укупну масу уситњеног мишићног и масног ткива додаје се кухињска со и црвена љута зачинска паприка у следећим количинама:
– Кухињска со 2,2 – 2,5 %
– Црвена љута зачинска паприка:
– каша (сос) ,5 – 3,5 % или
– прах 1,0 – 1,8 %.
Мешање
Када су сви састојци у одговарајућим количинама додати у масу уситњеног мишићног и масног ткива започиње поступак мешања (ручно или машински), који траје до постизања хомогене масе.
Пуњење и плетење канапа
Добро измешана маса надева за кулен пуни се у предходно пажљиво очишћена, опрана и усољена свињска слепа црева (“кате”), која се непосредно приликом пуњења око 10 минута одсољавају у млакој води.
Дужина и промер напуњених кобасица (кулена) може значајно да варира обзиром да је у питању природни омотач чива величина зависи од величине и старости свиње од које потиче.
Маса свежег кулена се најчешће креће у распону од 1200г до 2000г, а око већих комада се традиционално плете канап и формира својеврсна мрежа како би се спречило пуцање омотача и отпадање кулена приликом димљења.
Цеђење
Након завршеног процеса пуњења и везивања, формиране кобасице се слажу на штапове тако да се међусобно не додирују, те се остављају у хладној просторији од 24 до 72ч, ради цеђења како би се омотач делимично осушио пре почетка процеса димљења.
Димљење
Процес димљења “СРЕМСКОГ КУЛЕНА” најчешће траје од 7 до 10 дана ( 7 до 10 дана х 12 ч, углавном ноћу, када су температуре око 0 °C или ниже). Међутим, обзиром да је у питању традиционални начин димљења, у просторијама где параметри ваздуха (температура и релативна влажност) у великој мери зависе од спољашњих временских услова, овај процес може бити продужен услед неповољних услова и прављења већих пауза између периода са димом.
Произвођачи традиционалног “СРЕМСКОГ КУЛЕНА” искуствено, на основу боје омотача, оцењују када је процес димљења завршен.
За добијање дима користи се суво дрво букве, вишње или шљиве углавном пореклом са Фрушке Горе али и из других делова Срема. Дим се производи на традиционалан начин, сагоревањем дрвета у отвореном ложишту, без отвореног пламена.
Кулен се качи на висину од најмање 2 метра, а ложиште не сме да буде директно испод како би се избегло његово прегревање (печење). Такође, током читавог периода димљења веома је значајно да температура буде релативно ниска ради спречавања сувише брзог сушења површинског дела кобасице, односно формирање сувог руба или тзв. прстена испод омотача, који би успорио или чак онемогућио даље сушење унутрашњости кобасице.
Сушење и зрење
Након процеса димљења кобасице се преносе у хладну просторију са струјањем ваздуха ради даљег сушења до постизања жељене влаге у кобасици (<35%) и зрења.
Чување и складиштење
Током чувања и складиштења “СРЕМСКОГ КУЛЕНА” потребно је онемогућити даље сушење паковањем у вакум или модификовану атмосферу или га свести на најмању могућу меру одговарајућим подешавањем параметара ваздуха у просторији за складиштење.
У погледу важнијих обележја (својстава) квалитета која “СРЕМСКИ КУЛЕН” мора да задовољи, односно у погледу техничко – технолошких услова који треба да омогуће формирање одређених и специфичних својстава квалитета овог производа, издвајамо следеће:
а) Изглед и маса готовог производа
Кулен напуњен у свињско слепо црево (“ката“) је елипсастог облика, а маса готовог производа у значајном мери може да варира у зависности од величине овог природног омотача, али никада није мања од 700 грама. Омотач је сув, чист, непромашћен и добро прилеже уз надев. На површини кобасице нису уочљива значајна оштећења, мрље и дисколорације, а местимично могу бити присутне колоније белих плесни. Боја је наранџасто-смеђа до црвенкасто-смеђа. Кобасица је са обе стране подвезана канапом, а око већих комада може бити уплетена мрежа. При додиру кобасица у омотачу је тврде конзистенције.
б) Изглед и састав пресека
Пресек се састоји од грубо уситњеног свињског мишићног и у мањем обиму чврстог масног ткива. Састојци су истог степена уситњености (од 8 до 10 мм), добро повезани и равномерно распоређени у мозаик. На пресеку нема уочљивих рупица и шупљина нити већих остатака везивног ткива. Такође, на површини пресека могу бити уочени комадићу љуте зачинске паприке уколико је при производњи коришћена каша (сос) паприке. Кобасица се добро нарезује на танке листиће без испадања састојака.
ц) Боја пресека
Комадићи мишићног ткива треба да су уједначене, стабилне тамно-црвене, а масног ткива беле боје, могуће и са слабо израженим тамнијим рубом (од паприке). Боја на пресеку је равномерна, без свих дисколорација у цнтру али уз могућност постојања нешто тамнијег периферног руба.
д) Мирис и укус
Мирис је пријатан на дим, ферментисано (зрело) свињско месо и паприку. Без присуства страног и непријатног мириса. Укус је специфичан, пријатан, пикантно љут, не превише слан и кисео. Без присуства сраног и непријатног укуса.
е) Својства текстуре
Комадићи “СРЕМСКОГ КУЛЕНА” су при жвакању тврде текстуре, сочни и могу се у потпуности и без већег напора припремити до облика спремног за гутање.
Трајан Деције –Imperator Caesar Gaius Messius Quintus Traianus Decius Augustus (у даљем тексту “Удружење”) представља удруживање малих и средњих произвођача и предузећа, које обезбеђује бригу о њима. Чланови могу да задрже своје предности, али удруженим снагама заједно имаће више ресурса, учиће једни од других и савладаће професионалне бизнис вештине.
Повезивање образовања, науке и производње је неопходан услов привредног развоја. Подстицање иновативних процеса, освајање нових технологија, отварање нових радних места, изласка на нова тржишта нема без подршке институција. А модел који заговара модерна економија ради ефикасног повећања конкурентности предузећа и који је широко прихваћен у развијеним земљама, јесте свакако модел удруживања у КЛАСТЕРЕ.
Удружење је скуп географски блиских предузећа, специјализованих добављача, давалаца услуга сродних индустрија и са њима потребних установа које су неопходне да би удружење уопште било формирано. То су универзитети, развојне агенције, локална самоуправа и удружења која се надмећу али и сарађују.
Трајан Деције је облик удруживања који помаже да се тржишта чланова удружења прошире, да се повећа продуктивност, стимулише учење и побољша дугорочна позиција на тржишту. Удружење повезују заједнички интереси и потребе на подручју набавке, продаје специјализованих услуга, радне снаге и других ресурса.
Трајан Деције је значајан због тога што представља организацију оних који су спремни и способни за живот, оних који имају амбиција у односу на данашњицу или сутрашњицу. Јавни сектор је један од три кључна стуба развоја система организације, односно екосистема организације. Тако да само у синергији јавног сектора са привредним субјектима и образовним сектором можемо постићи развој малих и средњих предузећа, пораст нивоа конкурентности истих, пораст нивоа запослености као и нивоа инвестиција. Односно остваривање система одрживог економског привредног развоја, нарочито локалног привредног развоја.
Удружење своје чланице упућује у:
– ПРОСТОРНИ ПЛАН ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ – РЕГИОНАЛНИ ПРОСТОРНИ ПЛАН – ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ – УРБАНИСТИЧКЕ ПРОЈЕКТЕ
Такође их учи и показује начине:
– КАКО ЛАКШЕ ДОЋИ ДО НЕКИХ СРЕДСТАВА (ЕУ) – КАКО ЛАКШЕ НАСТУПИТИ НА ТРЖИШТУ – КАКО ПРЕВАЗИЋИ (АДМИНИСТРАТИВНЕ) ПРЕПРЕКЕ У ПОСЛОВАЊУ …
–>трећи принцип малих и микро предузећа
Концентрација и рад удружења „Трајан Деције“ би били усмерени на:
– АГРОИНДУСТРИЈУ – ОБНОВЉИВЕ ИЗВОРЕ ЕНЕРГИЈЕ – САОБРАЋАЈ – КУЛТУРУ – ЖИВОТНУ СРЕДИНУ – ОБРАЗОВАЊЕ – БЕЗБЕДНОСТ – САРАДЊА СА ДРУГИМ РЕГИОНАЛНИМ КЛАСТЕРИМА – УКЉУЧИВАЊЕ У РАЗНЕ ПРОЈЕКТЕ (ДУНАВСКИ РЕГИОН) – ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЛАСТЕРА НА ПРОМОТИВНИМ МЕСТИМА И САЈМОВИМА – ПРЕДСТАВЉАЊЕ МАЊИХ ФИРМИ КОЈЕ НЕМАЈУ МОГУЋНОСТ ДА СЕ ПОЈАВЕ НА РАЗНИМ СКУПОВИМА – ПОБОЉШАЊЕ ПРОДУКТИВНОСТИ И КОНКУРЕНТНОСТИ ПРЕДУЗЕЋА И ПРЕДУЗЕТНИКА – САРАДЊА СА НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА КОЈЕ ДИРЕКТНО УТИЧУ У РЕАЛИЗАЦИЈИ САМИХ ПРОЈЕКАТА
Овакав тип удружења има све важнију улогу у приступу иновацијама у пословању малих и средњих предузећа, могу бити кључни и стратешки чиниоци у циљу заједничког развоја привреде и позиционирања на страним тржиштима.
Практично, преко удружења постоји једна платформа која омогућава да српска предузећа имају приступ неким другим фондовима. Нама су као држави тренутно доступни само предприступни фондови који омогућавају земљи кандидату да се припреми за улазак у ЕУ. Али преко платформи као што су кластери, омогућава се да се уђе и у неке друге фондове и да се они користе. Али оно што је много важније то је успостављање пословних контаката и заједнички развој.
Удружење Трајан Деције тежи: – Умрежавању предузећа и компанија у Србији, и научно-истраживачких институција; – Промовисање својих чланица у иностранству – Промоција Срема и Србије као доброг места за инвестирање и долазак страних компанија које се налазе у агро сектору, – Учествовање на разним бизнис митинзима где би се представљале своје чланице – Учествовање на сајмовима – Организовање тренинга и обука за своје чланице истраживању онога што стварно имамо од аграра у Срему – Истраживање и представљање шта то научно-истраживачке и развојне институције у Србији могу да понуде пољопривредној индустрији – Умрежавање са банкама и писање прихватљивих бизнис планова за банке – Трансвер знања и технологија из других развијених земаља ка Србији – Истраживање тржишта – Стварање могућности за одрживо запослење побољшавањем продуктивности и приступа тржишту за мале и средње произвођаче и др.
Удружење „Трајан Деције“ за циљ има умрежавање са кластерима из Босне, Хрватске, Македоније и Словеније и потписивање спорозума о сарадњи који подразумева заједничке наступе на трећим тржиштима али и на сајмовима.
Чланови удружења би требали бити: – примарни произвођачи – прерађивачи – трговци – дистрибутери производа – удружења – научне институције – локална пољопривредна газдинства – задруге – микро и мала предузећа – предузетничке радње и пословна удружења у Срему која раде у областима пољопривреде, откупа, складиштења, прераде, дистрибуције и извоза пољопривредних производа, као и еко и етно туризма.
Један од циљева је да се представници малих породичних газдинстава подстакну на размишљање о предузетништву и о вишем степену производње, о удруживању својих потреба и захтева према привреди и доносиоцима одлука.
Трајан Деције јесте једна нова развојна шанса за пољопривредне произвођаче која има за циљ да подигне капацитете наших пољопривредних произвођача, да им помогне у оквиру производње, прераде и пласмана.
Удружење би требао да омогући пољопривредним произвођачима да брендирају своје производе. Да заједничким удруживањем са осталим општинама имају количину за један озбиљан наступ на тржишту. Оно има за циљ да подигне капацитете наших пољопривредних произвођача, да им помогне у оквиру производње, прераде и пласмана.
Како је свима добро познато да је рурални простор све траженији за одмор и место за одлазак од свакодневног ужурбаног начина живота и градске буке,села нису више само места пољопривредне производње већ и места потрошње.
Ово пружа посебну могућност поготову младима на селу да могу остварити додатни приход а тиме и дугорочну сигурност у свом еколошки здравом простору пружањем туристичких услуга односно развојем сеоског туризма. Нагласак се ставља на младе чланове породичних газдинстава, јер је сеоски туризам специфична делатност која захтева висок однос домаћина са гостом, доста ангажованог времена, познавање страних језика и друго. Сеоским туризмом на газдинству осим повећања прихода саме пољопривредне производње, повећава се производња традиционалних производа, ствара се потреба за очувањем и уређењем старих сеоских кућа, воденица, очувањем старих заната као и опште културе и традиције нашег села.
Сеоски или рурални туризам представља врсту туризма која обухвата смештај и активности на селу. Важан део сеоског туризма су обичаји, традиција, домаћа јела и производи из домаће радиности. Циљ је промовисање живота на селу, локалних произвођача и вредности. У оквиру сеоског туризма долази до развоја угоститељства, производње и трговине у руралним крајевима.
Храна са традиционалним карактеристикама јесте храна која је историјски препозната као традиционални производ или je произведена према техничким спецификацијама на традиционалан начин или према традиционалним методама производње, или је заштићена као традиционална храна националним или другим прописом. Традиционални производи представљају део традиције и националног идентитета, односно оно по чему су један народ и држава, или њен део, препознатљиви у земљи и свету. Идентитет производа са географским пореклом, као производа чије се особине разликују у зависности од места порекла, представља јединствену комбинацију локалних природних ресурса (земљиште, микроклима, различите расе животиња и врсте/сорте биља), услова производње (објекти и материјали, употреба традиционалне опреме и алата за рад и др.), као и културолошког наслеђа (традиција, знање и вештине које се преносе са колена на колено) на одређеној територији.
